Tasos – ostrvo nebrojenih rajskih plaža

Izvor: www.turizamiputovanja.com , Aleksandra Rajić

Evo kako smo mi doživeli zelenu oazu Egejskog mora, Tasos – ostrvo nebrojenih rajskih plaža od kojih svaka priča svoju priču.

Malo je reći da je Tasos lep kako ga svi opisuju. To se vidi odmah po pristanku trajekta u glavni grad i luku Limenas, odakle smo autobusom nastavili do Potosa, koji se nalazi jugozapadno od Limenasa. Maslinjaci, uske kozje staze, divlje uvale i urbane plaže, koje je nemoguće obići sve za 10 dana i jedno letovanje… Uverili smo se odmah da je sve to neosporno.

Nakon nešto više od pola sata vožnje po ostrvu, i ostavljanja putnika u Limenariji i prvim vilama u Potosu, stižemo konačno i u našu, poslednju u nizu, na izlasku iz Potosa, u najmirnijem delu mesta. Vila Dimitris izgleda divno, čisto i moderno, kakva i jeste, a more koje se stapa sa horizontom, prozirno i mirno, vidi se iz nje, na kraju prašnjavog sokaka. Vila je izdvojena iz grada, a pre nje na ćošku je taverna Klimataria , gde smo uživali u specijalitetima ostrva, posebno u odličnoj grčkoj musaki, koja se mnogo razlikuje od naše. Porcije su obilne, a cene oko 10 eur za hleb, glavno jelo i salatu po osobi.

Nakon što smo se smestili u vilu i malo odmorili, spustili smo se do mora, a potom i prepešačili plažu i izašli u centar Potosa.

Uveče smo šetali po keju Potosa, koji je sav od mermera. Vrvelo je od ljudi, tezgi sa suvenirima i lokalnim specijalitetima, najviše meda i maslinovog ulja po kom je ostrvo čuveno i koji se pravi u fabrici ulja Sotirelis u Panagiji.

U nekoj od narednih večeri, seli smo u restoran na plaži, Poseidon, da probamo nešto od lokalnih specijaliteta. Preporuka svih koji su boravili na Tasosu je kleftiko, kuvana jagnjetina sa povrćem i kačkavaljem koja se služi u zemljanoj posudi , i nismo pogrešili… ja sam uzela piletinu u sosu sa šampunjonima, tzv. „a la creme“, koja je isto preukusna, ali moram da priznam da je kleftiko nešto posebno i da ga obavezno probate.

Prelepe plaže ostrva Tasos – kako do njih i šta očekivati

 

O plažama i tome šta se sve krije na svakih 3-4 km od prethodnog mesta, mogu napisati roman, ali pokušaću u kratkim crtama da vam predstavim ono što smo mi videli, i doživeli.

Ostrvo ima preko 50 plaža, od kojih je svaka lepa na svoj način. U zavisnosti od toga šta vam treba i šta očekujete od odmora, prosto morate napraviti uži izbor i držati se njega, jer je nemoguće biti na 5 plaži dnevno i videti ih sve… Mi smo želeli, zaista, ali jako je naporno sve više od 3 plaže u toku dana, jer na kraju više i ne uživate u njima kako treba, pošto već krećete na sledeću.

Aliki

Kada smo uzeli auto 3. dana boravka na ostrvu, po preporuci svih, uputili smo se ka Alikiju, koji se nalazi na oko 20 km južno od Potosa. Aliki je zaista posebno mesto na ostrvu, iako nam se plaža nije svidela, zbog kamenitog ulaska u plićak koji smo videli sa puta i rešili da se ne spuštamo na plažu. Posebno, a nismo se kupali? Evo o čemu se radi.

Sam Aliki je arheološko nalazište, koje sada fizički preseca sredinu plaže, i deli je na dve, jednu peskovitu i drugu kamenitu. Šetajući levim rtom plaže, po nalazištu, ukoliko malo skrenete sa staze, možete doći do dela plaže sa belim stenama, idealnim za ronjenje. Videli smo par ronioca tu, i rešili da se tu smestimo i uživamo. Bilo je nestvarno, belina i plavetnilo učinili su da se osetimo kao na drugoj planeti. Mermerne stene bile su hladne i nije nam se micalo od njih nazad u vreli pesak. Ipak, morali smo dalje.

Paradise i Golden Beach

Nastavili smo dalje  nekih 10-ak km, do plaže Paradise, koja opravdano nosi ovo ime. Nepregledno duga i peskovita, uvek pod talasima… Puna mladih sa decom koja u pesku prave čitave gradove… Šareni se od suncobrana i frižidera sa hranom i pićem, pošto ima samo jedan restoran, i to jako skup. Mi smo bili jako gladni nakon pešačenja i veranja po Alikiju i seli smo na veliku porciju girosa, a zatim se siti izvalili na pesak. Paradise je zaista rajska plaža na koju smo se još jednom vratili pre vraćanja automobila.

U nastavku Paradise plaže je Golden Beach, koju smo i ugledali pod zalazećim suncem i koja je zaista sijala kao zlato. Ima izrazito žut pesak, ležaljke dobijete uz piće, sve to košta 5 eura, i tako do sumraka… Mirna je, nema gužve, uz zvuke mora i prijatan vetrić idealna je za popodnevnu dremku. Po mnogima najlepša.

Mermerna plaža i selo Panagia

Sledeći dan odvojili smo za odlazak do čuvene Mermerne plaže (Saliara), male, divlje i predivne plaže sakrivene mermernom prašinom od glavnog puta. Skrenete desno i pripremite se da vam auto prekrije prirodni bebi puder, koliko god sporo vozili naniže. Plaža je zaista nestvarna i jedinstvena.

Zaslepi vas belilo, ali vas u stvarnost vrati rumunska house-tehno muzika i bučni agregat. To nas je malo razočaralo, ali nismo mogli odoleti izležavanju na mermernim kamenčićima koji ostaju hladni i na +40. Gužve je bilo već u 11 sati, pa smo prošetali do plaže koja je nastala poslednjih godina u produžetku Saliare, koja je takođe urbana, ali mnogo prostranija i meni lično lepša.

Nakon predivne Saliara i Porto Vathy, nastavili smo na istok do čuvenog drevnog sela Panagia, jednog od najbogatijih i najlepših sela na ostrvu. Selo je slikovito i unikatno, šetnja po njemu pravo je uživanje, pa smo gotovo bez reči prolazili uskim ulicama do glavnog trga „Tri izvora“ i čuvenog „Mosta ljubavi“. Kroz celu Panagiu protiču tri izvora izuzetno čiste vode, koji izviru na planini Ipsarion. Nakon šetnje i slikanja, seli smo na jagnjetinu u taverni u centru, koja je bila izvrsna, lepila se za prste i topila u ustima. Nikako je nemojte propustiti (mislim na Panagiu, a bogami i jagnjetinu).

Uveče smo otišli do Limenarije, koja se nalazi na svega 3 km od Potosa. Veća je od njega i još je u izgradnji, ljupka je i vrvi od turista. Lepo je prošetati centrom, kao i obalom sa izuzetno lepim kafićima i restoranima.

Giola i selo Theologosu

Sutradan nas je čekala Giola, ili čuveno Zevsovo oko – prirodno jezero u steni. Idemo južno ka Alikiju, prolazimo manastir Sv. Arhangela Mihaila i nedugo potom nailazimo na improvizovanu tablu koja pokazuje skretanje za Giolu. Samim pogledom na prašnjavi i krčeviti put naniže rešili smo da naš Chevrolet Matiz odmori malo na parkingu i nismo pogrešili – dole možete samo sa terencem.

Do Giole, pešači se nizbrdo prašnjavim širokim putem nekih 3 km, a potom vijugavom kozjom stazom jos 1 km. Na letnjem suncu nije bas za svakoga, iako je mnogo ljudi bilo oko nas. Za dolazak do nje treba vam dobra obuća, spremnost na pešačenje i volja.

Ipak, vredi videti. Jezero je tamnozelene boje i brzo se nakon skakanja izroni, zbog visoke koncentracije soli. Najhrabriji skaču sa najviših stena okolo, a mi smo bili pasivni posmatrači, mada smo sigurni da je osećaj dobar, ali nedovoljno da se usudimo.

Veče je idealno za posetu Theologosu, selu čuvenom po jagnjetini, do kog se dolazi kada se na glavnoj raskrsnici u Potosu skrene desno i vozi nekih 10-ak kilometara. Theologos ceo liči na našu Skadarliju, sa lokalnim zanatskim radnjicama i tavernama, od kojih je najpoznatija taverna kod Koste. Pogled sa terase taverne na ceo Theologos samo na kratko će nam odvući pažnju sa ogromne porcije jagnjećeg pečenja, koje morate probati! Ukus se ne može opisati, ja nisam ljubitelj jagnjetine ali ovo je nešto sasvim drugo u odnosu na jagnjetinu na koju smo mi navikli…

Plaže u Potosu i neposrednoj okolini

Do kraja letovanja uživali smo u Potosu i okolnim plažama. Od onih koje smo mi obišli, možda i lepše bile su one koje su se nastavljale na plažu Breeze, koja se nalazila kod naše vile – Rosos Gremos, Notos, Psili Amos, Astris.



Na samo 3 km od nje i 5 eura za taksi, nalazila se Notos beach, plaža na kojoj sam pronašla sebe i na koju smo se vraćali. Mala, mirna, sa kristalno čistim morem, dugim plićakom i stazom preko koje se može preći na veću, hotelsku plažu, Notos je bila moja vizija raja. Naspram nje se, u daljini, nazirao čak i Atos. Uvek neki brodić u blizini. Nije bilo kafića, restorana, samo pesak, more i tišina. Da bi se spustilo do nje, treba se malo pomučiti, ali tako je sa svim što vredi.

Nakon Notosa, nailazi se na plažu Psili Amos, dugu, sa pristupačnim prilazom za automobil i idealnu za porodicu sa decom. Na njoj ima barova, gde se ležaljke ne plaćaju, već samo piće, kako je i na većini plaža na Tasosu i u Potosu. Psili Amos je takođe lepa na svoj način.

Nakon nje sledi Astris beach, plaža sa slike iznad. Nešto dalje nalazi se Aliki, i onda idete ponovo ukrug, Paradise, Golden, Makriamos, Saliara, Porto Vathy… Nismo obišli La Scala plažu, namenjenu baš mladima, sa barovima u kojima se pušta house i gde su, kako kažu, dobre žurke. Nama je trebao odmor, priroda, tradicionalna kuhinja i uživanje.

 

Na kraju, da sumiramo utiske…

 

Za 10 dana na Tasosu, potrošili smo oko 500 eura, od čega je samo auto bio oko 120 eura(dali smo 100 eura za 3 dana rentiranja i ostatak na gorivo). Svakog dana kupovali smo nešto namirnica, pivo, breezere, jeli po restoranima svaki drugog. Nismo išli na izlete, jer smo obišli najvažnije, kada i koliko smo želeli. Poslednjih 5 dana bili smo u Potosu i na okolnim plažama, do kojih smo išli taksijem, a vraćali se par puta pešice magistralom (što baš i ne preporučujemo). Potos je lep i, čak i da nemate auto, neće vam biti dosadno, ali šteta je biti na ostrvu a samo u jednom mestu.

 

Tasos je idealan kako za parove, tako i za mlade sa malom decom, koji su uglavnom bili oko nas. Relativno je blizu, a nije baš klasika, kao što su to Pefkohori, Paralia i slično. Volela bih da, jednog dana, dođem kolima i boravim na Tasosu sa svojom decom, starom 2-3 godine, jer je za to idealan. Pubertetlijama možda ne bi bio zanimljiv, mada ne mogu da sudim da li je u sezoni možda drugačije. U terminu u kom smo mi bili, krajem avgusta, nije bilo ludih žurki i klubovi su bili većinom prazni.

Što se cena tiče, najbolji giros u El Grecu u centru Potosa, bio je 2 eura. Pica u taverni Irene na kraju šetališta u Potosu, bila je oko 9 eura i dovoljna je za dvoje. U restoranu Poseidon, račun za 2 porcije hrane i 2 Mythos piva bio je oko 25 eura. Iako ne baš jeftin, Tasos ima izuzetno dobru kuhinju i šteta je da puno hrane nosite od kuće. Idealno je da imate nešto za dorčak u vili, zatim nešto lagano, voće, grickalice, ili plazmu na plaži, i kasniji ručak u restoranu, gde se jede natenane. Uveče na pivo ili sladoled koji je u šetalištu Potosa odličan.

Suveniri su isti kao i svuda… magneti, školjke, razglednice, špilovi karata. Mi smo se odlučili za karte koje smo igrali na plaži i u sobi tokom najvećih vrućina.

Zalazak Sunca na Tasosu nešto je posebno. Kad je more mirno i kako Sunce sporo zalazi, izgleda kao da se spustilo u more tamo negde, na horizontu, a nebo ostalo da gori. U daljini, neko se spuštao padobranom…

Napustili smo Tasos 5. septembra, teška srca, ali odmorni i bogatiji za još jednu uspomenu i avanturu.

Sa Barcino Tours-om smo izuzetno zadovoljni. Predstavnice su nam u svakom trenutku bile na raspolaganju, ali nenametljivo, nisu insistirale na izletima preko njih, već nas savetovale na koji način da najbolje uživamo u ostrvu. Imali smo popuste na nekoliko mesta u gradu sa njihovim karticama.

Pred praznike, dobili smo poštom kalendar za Novu 2017.godinu i vaučer sa popustom od 20€ za nove rezervacije kod njih – dokaz da brinu o svojim klijentima i da ih ne zaboravljaju.

Za kraj, evo još par slika iz Potosa, sa San Antonio i gradske plaže.

To-Do List:

Hraniti galebove na trajektu



Probati jagnjetinu

Obići Aliki, Mermernu plažu, Giolu, Panagiu

Otići uveče do plaže, sa Mythos pivom

Kupiti med i maslinovo ulje za kući

Odmarati se na Notos Beach i zaboraviti na sve!