Grad Krf – Kerkira
Grad Krf se nalazi na istočnoj obali ostrva sa koje se pruža prelep pogled na albanske planine.
U uskim ulicama grada vrvi život, svuda okolo lako se vide ostaci i uspomene na različita razdoblja istorije grada, arhitektura koja je rezultat mešavine različitih vladara iz istorije (Rimljani, Goti, Feničani, Francuzi, Turci, Englezi). Stara jezgra je najveće i danas naseljeno srednjovjekovno mjesto u Grčkoj. Veoma živo središte grada sa svojim visokim i uskim kućama te uskim ulicama, koje su iz doba Venecije, engleskom palatom na trgu Esplanada te starom lukom, stalno iznova privlači turiste. Danas u ovom gradu živi oko 40 hiljada stanovnika, a godišnje ga poseti na desetine hiljada turista i nije bez razloga ovo Ostrvo i njegov grad ponelo titulu Smaragdnog ostrva Grčke.
Grad je podeljen na dva dela, stari i novi. Najstariji deo grada je Kampielo u kome preovladjuje venecijanska arhitektura. Inače Krf je poznat i pod imenom Kastropolis- kao grad utvrđenja jer ih ima čak tri, a od 2007 godine je stari grad Krfa uvršeten u UNESCO listu svetske baštine.
Od 1815 Krf je glavni grad Sjedinjenih država Jonskih Ostrva, političke tvorevine pod britanskim protektoratom. Englezi su 1824 osnovali Jonski univerzitet u Krfu koji je najstariji grčki univerzitet modernog doba. Od 1864 Krf je u sastavu Kraljevine Grčke.
Za vreme I svetskog rata Krf je bio izmedju 1916-1917 sedište Srpske vlade u izbeglištvu, a 1917 je ovde potpisan Krfski pakt kojim je omogućeno stvaranje Jugoslavije. U II svetskom ratu grad su teško bombardovali Italijani pri čemu je bio dosta oštećen.
Krf je posebno važan za Srbiju u I svetsku ratu. Posle višemesečnog marša, po vrlo lošem vremenu, srpska vojska se okupila oko Skadra, Drača i Valone odakle se prebacivala do aprila na Krf. Na ostrvo je pristiglo oko 150.000 vojnika i civila koje su Krf proglasili Ostrvom spasa – u pristaništu Guvija. Na Krfu se formirani svi nivoi državne uprave. Narodno pozorište na Krfu bilo je ustupljeno od strane krfskih vlasti za zasedanje srpskog parlamenta od 19.01.1916 do 19.11.2018. U hotelu Bela Venecija je bila smeštena srpska Vlada. Ovde su izlazile i srpske novine u tiražu od 10.000 primeraka a štampane su knjige i udžbenici za decu. U gradu je bila formirana srpska osnovna škola sa 290 učenika i niža gimnazija sa 120 đaka. U celom tom periodu srbi su uspostavili trajne veze sa lokalnim stanovništvom, gde su mnogi srbi ostali da žive u gradu i po završetku rata. Vlasnik hotela Bela Venecija u kome se nalazila naša vlada – Janis Gazis udao je svoje tri ćerke za Srbe. Koliki je uticaj Srba u Krfu bio jak, svedoči da se u rečniku starijih grka mogu još uvek čuti srpske reči: tata, baba, kuća, glava….
Znamenitosti grada:
1. Stari grad -smešten izmedju tvrđava sa lavirintom uskih ulica – kantunija
2. Artemidin hram (oko 590 godine pre n.e.)
3. Stara mletačka tvrđava iz 16 veka sa dugim morskim kanalima
4. Nova tvrđava građena od 1576 do 1645. (spojena podzemnim tunelima sa starom tvrđavom)
5. Katedrala Agios Spiridonas
6. Crkva Agios Jason Sosipatros – najstarija u gradu iz 11 veka
7. Palata britanskog guvernera iz 1815
8. Palata Ahileion podignuta za austrijsku caricu Elizabetu 1890
9. Srpska kuća – muzej
10. Ulica Liston (sa mnogobrojnim fenjerima) i trg Esplenada (najveći trg na Balkanu)
11. Manastir Palekoastrica
12. Najstarija filhramonija u Grčkoj iz 1840
Ostrvo Vido
Iz grada Krfa sa 2 eur vozi više puta u toku dana brodić do čuvenog ostrva Vida. Pesma “Plava grobnica Milutina Bojića je upravo posvećena potresnoj istoriji i stradanju srpskog vojnika na Ostrvu Vido. Vido i Plava Grobnica su najveće srpsko svetilište van granica Srbije, gde je izgradjena mauzolej kosturnica u senci stoletnih čempresa. Ovo ostrvo zovu i srpskim Jerusalimom, i moralna je obaveza svakoga srbina koji se zadesi na Krfu, da poseti ovo sveto mesto. Plava grobnica je more oko ostrvceta u koje su bacana tela svih palih junaka, jer na kopnu nije više bilo mesta.
Na ovo ostrvo zmija (ostrvo bez vegetacije) su 21. januara 1916 godine došle moravska, pirotska i čačanska vojna bolnica. Medju prvima je stiglo više od 1000 dečaka – regruta, na smrt iscrpljenih, bolesnih od dizenterije, tifusa, zapaljenja pluća i gladi. Bili su živi leševi, nje bilo ni šatora, ležali su na goloj zemlji, pod kišom…koja je danima padala. Prvih je dana umiralo i po 300 ljudi.
U početku su srpski vojnici sahranjivani na kamenitoj obali ostrva Vido u plitkim grobovima (oko 1200 vojnika) a kada su ljudi počeli masovno da umiru, bacani su u more – u Plavu grobnicu. Smatra se da je taj broj na Vidu i u plavoj grobnici dostigao broj 10.000 ljudi. To je bila jedna kompletna divizija koja je tu sahranjena. 1936 godine je ovde podignut veliki Mauzolej kostrunica u koju su smeštene kosti vojnika.
Grad Krf – mapa
