Verski turizam

Verski turizam nije novina. Putovanja u verske svrhe bio je glavni razlog putovanja od rane ljudske istorije. U Grčkoj, verski turizam potiče iz aktivnosti u vezi hodočašća, dobro ukorenjenog u prošlim vremenima. Od daleke prošlosti, hodočašće je bio snažan podsticaj za putovanje, i ljudi su putovali širom Grčke u posete verskim objektima. Štaviše, kulturni apsekt religije je usko povezan sa turizmom, te je tako posebna vrsta turističke aktivnosti na osnovu različitih kultrunih sredina i tradicija.

Grci su oduvek izražavali religioznost, svoju duboku veru i odanost Bogu, održavajući svoje pravoslavne principe. Strani i grčki posetioci podjednako su zapanjeni pred vizantijskim ncrkvama, bezbrojnim kapelama, manastirima, pred svetim mestima hodočašća i pred bezbroj verskih mesta koja izazivaju strahopoštovanje.

Pravoslavni običaj je povezan u mnogim oblastima sa konstrukcijama i spomenicima obožavanja raznih religija, a to donosi posebnu istorijsku i kulturnu vrednost Grčke. Bilo na putu zbog verskih svrha, bilo zbog razgledanja, posetioci ne mogu a da se ne dive svim predivnim mestima na ostvrima.

Hiljade turista svake godine poseti vizantijska i post-vizantijska umetnička dela, mozaike, murale i ikone kao i druge verske objekte, a to pokazuje njihovo intresovanje za tradiciju i trajnu vezu između umetnosti i religije. Među najznačajnijim verskim objektima u zemlji jesu Autonomna monaška država Sveta Gora, impresivni manastiri Meteori, Patmos, ostrvo Apokalipse Jovana apostola, oblasti u kojima je apostol Pavle putovao; monaški centar na planini Papikion u Trakiji (Rodopi); sveta mesta posvećena Bogorodici, kao što su crkve Panagian (Bogorodica) na ostrvu Tinos, Panagia Soumela, Panagia Ekatontapzliani itd.

Jedinstven osećaj je da grčka priroda ima Božji blagoslov. Svaka planina i ostrvo, svaki kamen i kaldrma mogu biti put ka duhovnom veličanju. Putovanje da se doživi ovaj lik Grčke pokazuje predanost Grka tokom vekova; to je putovanje kroz vreme.