Ratovi sa Persijancima

Država Spartanaca još je po nečemu bila drugačija. Na njenom čelu bila su dva kralja (bazileusa). Svakog od njih je nasleđivao sin koji se prvi rodi posle očevog dolaska na presto. Kraljevi su bili prvi u svemu, imali su više zemlje od drugih, komandovali su vojskom i bili nadležni u rešavanju mnogih društvenih pitanja.

Nadzirale su ih aristokrate preko pet efora koje je birala narodna skupština, a najviša vlast u Sparti, uz kraljeve, bila je Gerusija. To je veće od 28 geronta (staraca), čiji su članovi i kraljevi po položaju. Članovi narodne skupštine bili su Spartanci koji su završili državnu školu i napunili trideset godina života. Pošto je članstvo u skupštini bilo uslovljeno prilogom za tzv. sisitiju, siromašniji iz vladajuće klase, a pogotovo Perijeci i Helioti, nisu mogli da odlučuju o odlučivanju. tako je spartanska demokratija važila, zapravo, samo za najmoćnije iz vladajuće klase.

Tokom šestog veka pre nove ere Spartanci su se organizovali u moćan Peloponeski savez. Zajedno sa Tegejom, Korintom, Epidaurom i drugim gradovima sa Peloponeza i oko njega, Sparta se okrenula protiv Atine i njenog pomorskog saveza država sa demokratskim robovlasničkim uređenjem. To će dovesti do Peloponeskog rata i početka opadanja Grčke, koja će pasti pod vlast Rimljana.

Pre toga su svi grčki gradovi – države pod vođstvom Atine i Sparte, preživele teške ratove, spasavajući svoju zemlju od Persijanaca. Silni i agresivni car Darije krenuo je da proširi svoju državu pripajanjem grčkih teritorija. Koliko mu je bilo stalo do toga, svedoči Herodot u svojoj istoriji: „Gospodaru, seti se Atinjana“, govorio je rob svakog jutra Dariju. I krenula je silna carska vojska, ali je taj prvi pohod propao, zbog nevremena u kome je stradala flota. Potom pođe nova armada, ali ih je grčka vojska dočekala i razbila na Maratonu.

Kada su Olimpijske igre obnovljene 1896. godine, među atletskim disciplinama se našla i jedna nova – maratonska trka.

Uvedena je u čast glasnika koji je posle blistave pobede Grka nad znatno brojnijim Persijancima 490. godine pre nove ere trčao od Maratonskog polja da bi Atinjanima saopštio radosnu vest. Jedva izogovorivši da je neprijatelj poražen, glasnik se srušio i – umro.