Rat za oslobođenje

U martu 1821. godine planuo je odavno pripremani ustanak. Ipsilantis je sa Svetom četom, koja je brojala oko 2000 ljudi upao u Moldaviju, zauzeo Jaši i pozvao narod na oružje. U tuđoj sredini, međutim, nije naišao na veću podršku, pa su ih Turci razbili kod Dregešana.

Na drugom kraju Turske carevine, pak, ustanici su bili uspešni. Na Peloponezu, u Epiru i Tesaliji, te na ostrvima, Turci trpe poraze. Za kratko vreme izgubili su oko 15 000 ljudi. Kada se grčki narod digao u borbu za oslobođenje od Turaka, među borcima se našao i veliki engleski pesnik Bajron Džordž Gordon. Romantičar slobodarskog duha, pobunio se protiv poretka u okviru ondašnjeg društva, napusti Englesku i 1823. godine došao u grčki grad Misolongi, koji su Turci držali pod opsadom, da bi pomogao braniocima.

Tu je i završio svoj život, na bojnom polju, doprinoseći da istina o pravednoj borbi grčkog naroda prodre u svet i probudi savest velikih sila. Nepunu godinu posle početka ustanka (13. januara 1822.) izdat je proglas o nezavisnoti Grčke i formirana je prva vlada na nacionalno – demokratskoj osnovi.

Pobunjeni narod je predstavljao vojsku kojoj su na čelu bili raniji odmetnici (klefte), pa je bilo teškoća da se uspostavicentralna komanda.

Turci su to iskoristili i u leto iste godine (pod komandom Huršid – paše, naneli poraz ustanicima kod Pete).

Druga vojska, pod vođstvom Omer – paše Vrionisa, ospela je utvrđeni Mesolongi, a Mahmud – paša Dramalija krenuo je sa 30 000 ljudi na Peloponez i zauzeo Korint.