Najlepša grčka ostrva

 

Uprkos saobraćajnim gužvama u Atini i pretnji Grexitom, život u Grčkoj ima svojih prednosti. Zapravo, ima ih preko 6.000.

Nisam obišla sva ta ostrva, ali među onima koje jesam izdvojila sam svoje favorite. Ovo je potpuno subjektivna lista grčkih ostrva koja su za mene najposebnija.

Santorini (Θήρα)

Trista metara od površine mora, uzdiže se strma litica na čijem vrhu ćete popiti kapućino na ivici kratera. Santorini je je najzanosnije kikladsko ostrvo, čiji proslavljen zalazak sunca važi za jedan od najlepših na planeti. Ostrvo je ostatak od masivne erupcije i grotlo uspavanog ali aktivnog vulkana.

Dolazak brodom na Santorini je nezaboravno iskustvo. Prilikom prilaza, masivna ostrvska gromada izranja iz mora u vertikalnoj liniji dugoj 300 metara, i priređuje spektakularnu scenu. Po obroncima litice oko vrha – kaldere – načičkani su kafei, hoteli i restorani u kikladskom arhitektonskom stilu belo-plavih tonova.

Na Santoriniju se pre 3.600 godina odigrala jedna od najmasivnijih poznatih vulkanskih erupcija – Minojska erupcija. Današnji izgled ostrva rezultat je te kataklizmične eksplozije pepela i lave koja je izvor brojnih mitova, među kojima je i Platonova priča o izgubljenoj civilizaciji Atlantidi.

Santorini je poznat po vinima koja se na ostrvu prave od antičkog doba, kao i po lokalnim specijalitetima kao što su ćuftice od paradajza, beli patlidžan i mahunarka sunčeve boje – fava. Ima izuzetno zanimljive arheološke lokalitete kao što je Akrotiri – naselje iz bronzanog doba koje je vulkanska lava uništila a pepeo očuvao, i lepe plaže sa crvenim stenama, crnim peskom i belim kamenčićima.

Kada se jednom popnete uskim belim stepenicama i prošetate puteljcima nestvarno lepe kaldere Fire ili Oie, predviđam da će vas zauvek proganjati sećanje na čudesno lepe prizore Santorinija.

Santorini je ostrvo za vas ako:
– vas pogled na pučinu napaja i usrećuje;
– volite da istražujete neobična mesta;
– vas magično lep zalazak sunca opija više nego brza vožnja ili tekila.

Santorini nije ostrvo za vas ako:
– ne možete da zamislite izlazak bez štikli ili špicastih cipela;
– želite da se svojim džipom dovezete do samog ulaza lokala u koji idete;
– vam dah oduzima pogled na Hermesov izlog, ali ne i na liniju horizonta u kojoj se spajaju nebo i more.

Hidra (Ύδρα)

Malo ostrvo saronskog zaliva nadomak Atine sa boemskim karakterom. Za njegovu specifičnu atmosferu zaslužno je potpuno odsustvo saobraćaja. Na Hidri nisu dozvoljeni automobili i jedino motorno vozilo je opštinski kamion. Naseljena je sa svega dve hiljade stanovnika i turisti je uglavnom posećuju na dnevnim izletima. Sa odlaskom poslednjeg trajekta, uranja u mediteranski zen.

Ostrvska luka bez saobraćajne buke i sa kamenim građevinama u starinskom „arhontiko” stilu je vremenska mašina za putovanje u prošlost. Zalaskom u unutrašnjost luke to putovanje se nastavlja uskim uličicama, pored belih kućica obavijenih ružičastim lijanderima.

Hidra nije imala istaknutu ulogu u istoriji sve do sedamnaestog veka, kada je postala pomorska sila sa moćnom flotom. U devetnaestom veku je odigrala ključnu ulogu u borbi za oslobođenje Grčke od Otomanske imperije. Jedna od heroina te borbe, kapetanica Laskarina Bubulina, dobitnica počasnog ranga admiralke ruske mornarice, poreklom je sa Hidre.

Nakon osvajanja nezavisnosti i formiranja moderne grčke države, Hidra je postepeno siromašila, sve dok je pre šezdesetak godina u život nije vratila umetnička renesansa. Tada je postala Muza umetničkog sveta – pesnika, slikara, muzičara i pisaca, među kojima su grčki Nobelovac Jorgos Seferis, Henri Miler, Mark Šagal i Leonard Koen, koji je nakon posete Hidri na njoj kupio kuću. Na ostrvu je i jedan od ogranaka škole za fine umetnosti Atinskog Univerziteta. Hidra je danas široko priznata kao destinacija sa istorijskim značajem i umetničkim duhom.

Iz Pireja se brzim gliserom stiže za sat i po vremena, a na neku od plaža sa prozirnom vodom se može stići morskim taksijem.

Iako ugošćuje jahte grčkih bilionera i kolekcionara, i jedino je mesto u Grčkoj na kome sam videla da se na plažu dolazi helikopterom, na Hidri ima mesta za sve sanjare u potrazi za Muzom, koje nadahnjuju tirkizni horizont i melodija talasa.

Hidra je ostrvo za vas ako:
– vam nije problem da pešačite gde god da krenete;
– vam nije važno da budete viđeni;
– više uživate u čaši vina u tihoj tavernici uz šum talasa, nego u hotelskim long ajlend koktelima sa prskalicama i u gruvanju hitova.

Hidra nije ostrvo za vas ako:
– se osećate neprijatno kada ostanete sami sa svojim mislima;
– želite akciju, graju i dešavanja na letovanju;
– ne možete da zamislite odmor bez automobila.

Rodos (Ρόδος)

Na najvećem ostrvu Dodekaneza živela sam šest godina, period tokom kojeg sam upoznala i zavolela svaki njegov kamen. Iako je popularna destinacija za masovni turizam, puno je skrivenih kutaka i fascinantnih priča. Po mitologiji rođeno iz ljubavi boga sunca Heliosa i morske nimfe Rhode, naseljeno je od neolitskog perioda. Od tada su ga osvajali Minojci, Mikenjani, Dorci, Persijci, Rimljani, vitezovi Hospitalci, Otomani, Italijani i Nemci, sve dok 1945. nije postalo deo Grčke.

Rodos je veliko ostrvo puno zanimljivosti i atrakcija, među kojima je jedna od najprivlačnijih njegov stari grad. Srednjevekovni ili stari grad Rodosa opasan je kamenim zidinama i prokopan je tajnim prolazima, i u njemu danas živi nekoliko hiljada stanovnika. U perifernim delovima, šetajući neravnom kaldrmom naići ćete na umetničke radionice, kafiće sa uvrnutim enterijerom i klijentelom i srdačne restorančiće klimavih stolova. U centralnim popločanim ulicama videćete palatu Velikog Majstora i Aveniju vitezova, turističke prodavnice suvenira, fontane, palačinkarnice i taverne.

Zamkovi, turska kupatila, crkvice i džamije starog grada pričaju priču o turbulentnoj istoriji ostrva, koju oživljava šetnja lavirintom njegovih sokaka. U starom gradu se mogu sresti stanovnici sa raznih strana sveta, koji su očarani mističnom atmosferom među njegovim zidinama dvonedeljno letovanje produžili u stalni boravak na Rodosu.

Prolaskom kroz Kapiju slobode, koja je jedna od 11 kapija starog grada, naići ćete na glavnu ostrvsku luku Mandraki. U njoj možete videti zgrade venecijanskih majstora arhitekture, tri kamene vetrenjače u koje se nekada istovaralo žito direktno sa trgovačkih brodova, i otvoreni bazar u orijentalnom stilu.

Rodos je ostrvo sa brojnim stenovitim, šljunkovitim i peskovitim plažama, i čak i na vrhuncu sezone se mogu pronaći tihe uvale na kojima nema graje turista. Neke od najlepših plaža su: Kalithea (stene), Afandu i Haraki (šljunak), Prasonisi i Tsampika (pesak).

Još jedna nezaobilazna destinacija ostrva je Lindos. Smešten u ušuškanom zalivu na pedesetak kilometara od grada Rodosa, Lindos je uz Kamiros i Jalisos bio jedan od tri najvažnija grada antičkog doba. Nad ovim seocetom uskih belih kuća i uličica uzdiže se akropolj sa ruševinama iz raznih perioda, sa kojeg se pruža bajkovito lep pogled na zaliv.

Za kraj, otkriću vam tajnu. Postoji još jedan razlog zašto je Rodos ostrvo najbliže mom srcu – na njemu sam ponovo srela ljubav iz tinejdžerskih dana. Neću vam reći kako se to desilo, ali ću vam reći da me ta ljubav i danas greje.

Rodos je ostrvo za vas ako:
– vam se dopada kosmopolitska atmosfera i mesta na kojima možete sresti posetioce iz svih delova sveta;
– tražite dobru lokaciju za surf (pronaći ćete je na istočnoj strani ostrva, kao i na njegovom južnom delu Prasonisi);
– se ne plašite duhova, kojima se šuška da stari grad obiluje.

Rodos nije ostrvo za vas ako:
– ne volite istoriju, priče i mitove;
– ne možete da podnesete vetar koji na istočnoj strani ostrva ne staje;
– vas nervira pogled na horde turista koji nose bele čarape na sandale.

Pošto je svako ostrvo posebno na svoj način, zadržavam pravo da nakon nekih novih putovanja ovu listu proširim. Do tada, možda će vas ova moja subjektivna lista podstaći da počnete da se pakujete. U tom slučaju, želim vam srećan put i dobro more.

I ne zaboravite da pišete kad stignete.

 

Ana Casic

Preuzeto sa www.talassi.net

Zahvaljujemo se Ani od sveg srca što nam šalje ove divne tekstove, i prenosi nam svoja iskustva. HVALA PUNO!