Početna / Vaši tekstovi / Kefalonija – autor: Vesna Radonjić Đogatović

Kefalonija – autor: Vesna Radonjić Đogatović

Kefalonija – autor: Vesna Radonjić Đogatović

Vesna nam je poslala jedna izuzetan tekst o Kefaloniji. Pročitajte Vesnine utiske o ovom prelepom ostrvu, jednoj od naših omiljenih destinacija. Hvala Vesna! Vesnin sajt

Kefalonija - autor: Vesna Radonjić Đogatović
Kefalonija – autor: Vesna Radonjić Đogatović

Ako bih morala da opišem Kefaloniju u jednoj rečenici, verovatno bih rekla da je to jedno čarobno ostrvo netaknute prirode, sa kristalno čistim, toplim morem i interesantnim biljnim i životinjskim svetom. Kefalonija me je već na prvi pogled oborila s nogu, a posle deset dana provedenih na ovom ostrvu, moja jača polovina i ja smo u glas izgovorili: „Moramo se vratiti ovde!“.

Sletanje na aerodrom i svitanje istovremeno i samo nekoliko minuta vožnje do Lasija u kojem smo odseli, prethodili su našem prvom susretu sa plažom Makrys Gialos. A tamo ne znam da li me više omamio miris borovine, kojom je ova plaža okružena ili me još više od toga zasenila tirkizna boja mora po kojoj su svetlucali prvi zraci izlazećeg sunca. Iako nisam ranoranilac, obožavam da na plažu idem rano izjutra dok je sunce još blago i dok još uvek nema nikoga na plaži, već samo šum talasa prekida tišinu. Međutim, nikada nisam tako rano bila na plaži i to je sigurno doprinelo da moje oduševljenje plažom Makrys Gialos bude još veće. Trčkarala sam kao malo dete po toj divnoj peščanoj plaži, a kad sam uzela pesak u ruke iznenadila sam se njegovom finoćom. Tek kad ga dobro pogledate, vidite da je to u stvari jako usitnjen šljunak zlatkasto-srebrne boje, koji uopšte ne muti more niti se lepi za telo. Do ove prelepe plaže veoma je lako doći. Nalazi se nedaleko od puta koji istočnu obalu povezuje sa glavnim gradom Kefalonije, Argostolijem. U jeku sezone kažu da je i dosta posećena, čak da je prilična gužva na njoj, ali mi smo na Kefaloniji boravili u drugoj polovini septembra, pa nismo imali problema sa gužvom. Baš suprotno, uživali smo u miru i tišini jer smo plažu delili tek sa nekolicinom ljudi, uglavnom Engleza i Rusa. Moram da napomenem da Englezi koje smo sretali na Kefaloniji nisu ni nalik onima koji se mogu videti na obližnjem Zakintosu ili nekim drugim popularnim mestima na Mediteranu. Procenili smo ih kao pripadnike srednjeg sloja, kulturne i finih manira. Plaža Makrys Gialos je odlično uređena i veoma čista, a ipak ima i raznih stena i uvalica, tako da je zanimljiva i za istraživanje. U nastavku Makrys Gialos, nalazi se veoma slična njoj samo mnogo manja plaža, Platis Gialos. Često smo se šetali između ove dve plaže i plivali do plaže obližnjeg hotela White Rocks.
Pored ove dve prelepe plaže, u Lasiju ima ima još nekoliko peščanih plaža koje treba obići, ne toliko zbog samih plaža, jer nijedna nije kao Makrys i Platis Gialos, već zbog fenomenalne obale. Te plaže se nalaze u pravcu glavnog grada, Argostolija, koji je udaljen oko 3 km od Lasija.
U Lasiju smo posetili i malu crkvu podignutu na pećini u brdu iznad Lasija. Na tom mestu je jedno vreme živeo Sveti Gerasim, lokalni prosvetitelj i iscelitelj, koji se smatra zaštitnikom Kefalonije. Na Kefaloniji ima nekoliko većih i manjih manastira i crkava posvećenih ovom svetcu. Ipak, najpoznatija crkva na ovom ostrvu svakako je crkva Uspenija Presvete Bogorodice, koja je prepoznatljiva po čudotvornim zmijama. Ona se nalazi u istočnom delu ostrva, blizu sela Markopoulos. Zmije se u ovoj crkvi i oko nje pojavljuju na praznik Preobraženje Gospodnje i svakog dana se broj zmija povećava, a uoči Uspenija ih ima najviše, ne samo u crkvi već i u okolini. S obzirom da se to dešava u prvoj polovini avgusta, a mi smo na Kefaloniji boravili više od mesec dana posle toga, taj događaj smo propustili. Svi tvrde da su te zmije potpuno bezopasne, sive boje, glatke kože, tanke i da nisu duže od jednog metra. Interesantno je da naučnici nisu uspeli da ih svrstaju ni u jednu od poznatih vrsta. Verovanje je da je loš predznak ako se neke godine zmije ne pojave, što se desilo onih godina kada su Kefaloniju zadesili jaki zemljotresi.

Kao što sam pomenula, Lasi se nalazi na domak Argostolija, koji za razliku od ostatka ostrva, ne živi samo u letnjoj sezoni, već tokom cele godine. Argostoli ima veliko priobalno šetalište koje vodi do luke. Od tog šetališta polazi kameni most koji Argostoli povezuje sa selom Drapano po kojem je i dobio naziv, Drapano most. Pored njega se (od prilike na sredini mosta) nalazi piramida Colona. Na centralnom trgu Argostolija, Plateia Valianou možete se osvežiti i ručati u nekom od brojnih restorana i kafe barova, dok šetalište Lithostroto predstavlja komercijalni centar prestonice sa mnoštvom radnji. U istoj ulici se nalazi kula sa satom i jedna simpatična crkva, crkva Svetog Spiridona.

Na zapadnom kraku ostrva, praktično preko puta Argostolija, nalazi se luka Lixouri. Iz Argostolija se do Liksurija može doći trajektom, što je svakako kraći put, ali je po mom mišljenju zanimljivije ići kopnom uz obalu, kroz brda, odakle se dobrim delom puta pruža fenomenalan pogled na more i drugi deo ostrva. To je i prilika da se vidi koliko je Kefalonija divlje i nenastanjeno ostrvo. Putevi na celom ostrvu su odlični, tako da vožnja po krivinama nije problem.

 

Najpoznatije plaže na zapadnom kraku ostrva su Petani, koja se nalazi na krajnjem zapadu ostrva i Xi plaža, koja je smeštena južno od Liksurija. Petani je najsličnija čuvenoj Mirtos plaži, koja važi za najlepšu plažu na Kefaloniji. Malo je manja i pristupačnija od nje, ali su boje mora i šljunka gotovo identične onima na Mirtosu. Xi plaža je prepoznatljiva po svom narandžastom pesku i neobično oblikovanim svetlo sivim stenama od gline. Ova plaža je dugačka 4 km i veoma je plitka, tako da je pogodna za boravak porodica sa malom decom, kojih je u toku naše posete i najviše bilo na ovoj plaži.

Istočno od Lasija nastavljaju se plaže sa plavom zastavicom. Među njima se prvo nailazi na plažu Ammes, koja se nalazi uz aerodrom, pa preko nje veoma nisko preleću avioni, što bi me možda nerviralo da smo svaki dan išli na ovu plažu, ali pošto smo na njoj proveli samo jedno popodne, to mi je bilo veoma zanimljivo, posebno za fotografisanje!

 

Kefalonija je najveće jonsko ostrvo i na njoj ima plaža za svačiji ukus, a pored toga ima još mnogo različitih zanimljivih mesta, pa je deset dana premalo da se obiđe sve što je na ovom ostrvu vredno pažnje. Kefalonija je takođe ostrvo velikih kontrasta. Na suprot četinarskim šumama na planinama, na njoj ima predela sa malo vegetacije i niskim rastinjem. Na tom divljem ostrvu gotovo sve kuće su nove i lepo sređene, što je opet svojevrstan kontrast divljini koja ih okružuje. Nakon katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio ovo ostrvo 1953. godine, skoro cela Kefalonija je bila sravnjena sa zemljom, posle čega su mesta i objekti u njima rekonstruisani tako da liče na pređašnji izgled, što je trajalo jako dugo i otuda su zgrade duž celog ostrva relativno nove.

Prolazeći obroncima planine Ainos, na kojoj se nalazi najviši vrh Kefalonije (1628 m), na nekoliko mesta smo videli divlje konje i kozice, a na jednom mestu i orla. Kažu da dok u proleće na ovoj planini ima dovoljno snega za skijanje, na plažama, koje su vazdušnom linijom samo nekoliko kilometara udaljene od nje, voda je prijatna za kupanje.

 

Na jugoistoku ostrva se mogu videti caretta caretta kornjače koje tu polažu jaja. Mi ih na žalost nismo videli iako smo obišli nekoliko plaža na kojima se one mogu sresti: Kateleios, sa tavernama poznatim po ribljim specijalitetima, Potamakiu, peščanu plažu sa veoma plitkom vodom i Skalu, koja predstavlja veoma popularno turističko mesto i može se pohvaliti sa 7 km dugačkom plažom. Na putu ka Porosu naišli smo na jednu potpuno praznu i prelepu plažu sa sitnim šljunkom dugačku oko 500 m kojoj ne znam ime, a na kojoj smo se lepo iskupali. Sličnih usamljenih manjih, a i većih plaža od ove ima dosta na Kefaloniji. U samom Porosu ima nekoliko prelepih taverni, tipičnih za Grke, kao i raznoraznih ručno rađenih suvenira, kakve nisam viđala na drugim mestima na Kefaloniji. Iz Porosa smo sa punim kesama suvenira nastavili put istočnom obalom ka severu.

Najveći grad i luka na istočnoj obali je Sami. Područje oko Samija obiluje interesantnim geomorfološkim fenomenima. Najpoznatije među njima su podzemna pećina sa jezerom – Melissani i pećina Drogarati, za koje na žalost nismo imali vremena. Žurili smo na plažu Antisamos na kojoj je sniman film Mandolina kapetana Korelija! Skretanje za Antisamos nalazi se ispred ulaza u grad Sami. Prilaz ovoj šljunkovitoj plaži, okruženoj gustim četinarima, je fenomenalan (sa aspekta suvozača koji voli da fotografiše :)). Boja vode je pri samoj obali svetlo plava, a zatim naglo prelazi u modro-zelenu boju, nesvakidašnju za more. Tek kada smo zaronili, shvatili smo da tako neobična boja mora potiče s jedne strane od nagle promene dubine, a s druge strane od veoma raznovrsnih korala koji se u njoj nalaze. A kada smo videli koliko se različitih vrsta ribica nalazi u njoj i to veoma blizu obale… nije nam se izlazilo iz vode. Pri tom je i na ovoj plaži (kao i svuda na Kefaloniji) voda besprekorno čista. Nekoliko kilometara severno od Samija nalazi se Agia Efimia, kroz koju smo se samo prošetali jer nam nije previše privukla pažnju.

Koliko god bio lep zapadni deo ostrva sa svojim raznovrsnim plažama, jug zbog svojih kontrasta, istok zbog interesantnih pećina i životinjskog sveta, na severu ostrva nalaze se najlepši pejzaži. Ono što se na severu nikako ne sme propustiti jesu: plaža Mirtos, poluostrvo Asos i gradić Fiskardo.

Preko strmih litica i posle dosta krivina, koje sa brda izgledaju fascinantno, stiže se do plaže Mirtos, po mnogima ne samo najlepše plaže na Kefaloniji već i u celoj Grčkoj i jedne od najslikanijih plaža na svetu. Mirtos je zaštitni znak Kefalonije. Ova plaža se nalazi na svim brošurama o Kefaloniji. Od tako izvikane plaže očekujete mnogo, a ona zaista opravdava sve epitete koji joj se pripisuju.

Na Mirtos smo došli oko 8 ujutru dok još nije bilo nikog i dok je bila potpuno zaklonjena hladom okolnih stena. Ubrzo je celu plažu obasjalo sunce, pa je belina kamenčića kojima je posuta još više došla do izražaja. Plaža je skromno uređena sa jednim kafićem u kojem smo se osvežili i doručkovali. Sa leve strane plaže nalazi se prorez u steni, nalik na malu pećinu sa otvorom na dva kraja. U njoj smo se brčkali sasvim sami kao da smo na privatnoj plažici sa prirodnim hladom. Čežnjivo sam gledala Mirtos dok smo se udaljavali od ove plaže i nastavljali ka severozapadu.

 

 

Plan nam je bio da posle Mirtosa posetimo Asos, ali sam se ja kao navigator malo zanela u fotografisanju pa smo promašili skretanje. Zbog toga smo „preko reda“ prvo posetili Fiskardo, pa smo se posle toga vratili na Asos. U velikom zemljotresu jedino je mala oblast oko Fiskarda sačuvana od strašnog razaranja koje je doživelo celo ostrvo. Otuda se u Fiskardu mogu videti stare kućice od kamena kakvih nema u drugim delovima Kefalonije. To je jedno simpatično mesto sa fasadama veselih boja, interesantnim detaljima na njima i sa dosta cveća. U njemu se neposredno pored luksuznih jahti, nalaze i ostaci rimskog groblja. Preko luke u Fiskardu, Kefalonija je povezana sa susednim ostrvima Itakom i Lefkadom. U blizini Fiskarda se nalazi još jedna prelepa plaža, Emblisi, za koju su specifične kose stene, koje izgledaju kao naslagane kamene ploče.

Sasvim slučajno smo Asos ostavili za kraj razgledanja ostrva, ali kažu da šlag dolazi na kraju, a od svih prirodnih lepota Kefalonije (koje smo videli), složili smo se da je Asos najlepši! To je jedno mnogo slatko, romantično seoce koje broji svega 100 stanovnika. Ovo brežuljkasto poluostrvo pokriveno je šumama čempresa i bora, a na vrhu se nalaze ostaci venecijanske tvrđave. Do nje smo se popeli peške i sve vreme uživali u prelepom pogledu na predeo oko Asosa. U povratku smo zatekli skockane mladence i ekstravagantno obučene svatove, za koje smo odmah znali da su Englezi. Moram priznati da su divno mesto izabrali za venčanje.

Oblaci koji su se sve više nadvijali nad Asosom, pratili su nas do povratka u Lasi. Bilo je jasno da se sprema nevreme. I zaista, sutradan je bila velika oluja, ali mi smo se i tada kupali (da li treba da napomenem da nikog nije bilo ni na plaži, a kamoli u vodi!) dok nije došao čuvar plaže koji nas je praktično izbacio iz vode :). Čovek je bio u pravu jer je stvarno bilo rizično kupati se po onakvoj grmljavini. To je bio već kraj septembra i kažu, prvi kišni dan posle četiri i po meseca.

Narednog dana su bili tako fenomenalni ogromni talasi na Platis Gialos u kojima smo poslednjeg dana našeg boravka na Kefaloniji beskrajno uživali. Jedva smo se odvojili od plaže i čini mi se da mi nikad nije teže pao povratak u Beograd.

Pročitajte...

20 dana u Afitosu, Kasandra, autor: Tatjana Nikolić

20 dana u Afitosu, Kasandra, autor: Tatjana Nikolić Tatjana Nikolić je želela da nam prikaže …

Izlet – severna Evia – putopis agencije Boreas travel

Izlet – severna Evia – putopis agencije Boreas travel Evia je jedna od poslednjih tajni …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

5 − 2 =