Homer peva o Troji

U približno isto vreme kad su Dorci dovršili svoje naseljavanje i zagospodarili Peloponezom i većim delom helenskih zemalja odigrala se jedna značajna epizoda iz borbe Grka sa starosedeocima Male Azije. To je čuveni Trojanski rat, legendarno opevan u Homerovoj „Ilijadi“ i „Odiseji“. Taj rat se vodio od 1194. do 1184. godine pre nove ere, prema predanju zbog toga što je je Paris oteo lepu jelenu, ženu kralja Menelaja. Posle deset godina borbi Grci su pobedili kralja Prijama, razorili troju i vratili se sa Jelenom i bogatim plenom.

Trojanski rat je bio inspiracija umetnika, iznedrivši dva najslavnija spomenika antičke litereature. „Ilijada“ i „Odiseja“, dva divna starogrčka epa, dela su neprolazne vrednosti i tekovina svetske kulture. Zgode i nezgode iz poslednje godine rata i doživljaje Odiseja, mudrog junaka sa Itake, prilikom deset godina dugog povratka iz rata vernoj supruzi Penelopi, opevao je, veruje se, Homer, slepi helenski pesnik.

Genijalnog pesnika za koga Herodot („otac istorije“) kaže da je živeo u devetom veku stare ere, sedam gradova je smatralo svojim sugrađaninom: Smirna, Rodos, Kolofon, Salamis, Hios, Argos i Atina. To potkrepljuje neke tvrdnje da je Homer možda mitska ličnost, a da su i jedan i drugi ep delo , nepoznatih pesnika. Za grčku i svetsku kulturu, reč je o neprolaznom svedočenju o jednom vremenu i ljudima koji su stvarali osnove buduće helenske države.