Grčki milioner investira u demokratiju

Izvor: www.dw.com

Bogati se uglavnom drže po strani. Ali Antonis Švarc nije jedan od njih. On oseća svu odgovornost svog položaja i imetka. Zato podržava nove projekte i demokratske procese i u Grčkoj, i u ostatku Evrope.

Popodnevno sunce još je visoko iznad Atine dok Antonis „Toni“ Švarc skreće u jednu uličicu nedaleko od grčkog parlamenta. Ležerno je obučen i opušten. Na njemu se ne vidi da pripada društvenom sloju koji je u proteklim godinama krize bio na meti žestokih kritika: sloj super-bogatih. Utajivači poreza, bogata elita… Švarc i više nego dobro zna sve te karakteristike koje se pripisuju tim ozloglašenima. Ali on se s njima ne želi identifikovati. Upravo suprotno.

U članu 14 nemačkog Osnovnog zakona (ustava) stoji: „Vlasništvo obavezuje“. Za tog 29-godišnjeg Nemca grčkog porekla, rođenog u porodici čije se bogatstvo meri milijardama to nisu samo prazne reči: „Za mene to znači da sa velikom moći dolazi i velika odgovornost. Kao bogata osoba imate mogućnost da pokrenete određene stvari. Posedujete neku vrstu čarobnog štapića kojim društvo možete da učine boljim. A ako to ne uradite sada, u kriznim vremena, onda je to neodgovorno.“

Da bi pokazao koliko je odgovoran, Švarc je 2016. godine osnovao organizaciju „Guerilla Foundation“ preko koje podržava različite aktiviste i društvene pokrete u Evropi.

Inovacije u Grčkoj se retko podržavaju

Nakon teških godina krize, čini se da se grčka privreda ponovo oporavlja. Premijer Aleksis Cipras koristi svaku priliku da najavi da njegova zemlja od avgusta neće više morati da uzima kredite.

Međutim, stopa nezaposlenosti u Grčkoj od 20,6 odsto i dalje je najviša u Evropskoj uniji. Mladi skoro da nemaju nikakvu šansu da se zaposle. Stopa emigracije takođe je veoma visoka, iako u samoj zemlji postoji mnogo potencijala. Oni koji pokušavaju da razviju neki posao, suočavaju se s ogromnim preprekama.

„Veoma je teško da se dobije finansijska podrška za razvijanje prototipa s kojim bi moglo da se izađe na tržište. Fondacije u Grčkoj doniraju novac samo već etabliranim organizacijama. Kada neko ima neku novu ideju, šanse su mu često veoma male“, kaže Švarc.

Skoro je nemoguće doći do početnog kapitala između 20.000 i 250.000 evra. Za start-ap scenu u Grčkoj to je zla kob. Evropska unija je doduše stavila na raspolaganje 400 miliona evra za podršku start-apovima – ali to nije dovoljno.

Ne mora se investirati u oružje i naftu

Upravo tu Švarc vidi mogućnost angažovanja bogatih. „Voleo bih da se ljudi više angažuju“. Piti šampanjac na jahti i posmatrati kako država samu sebe uništava – to za Antonisa nije nikakva perspektiva.

Prema godišnjem izveštaju njegove fondacije, ona je 2017. godine stavila na raspolaganje 360.000 evra širom Evrope. Švarc se zalaže za odgovoran i demokratski kapitalizam, za sistematski proces transformacije, savestan konzumerizam i ekološki orijentisani biznis. „Sa održivim investicijama mogu se dobiti isti profiti kao i sa standardnim. Ne mora se ulagati u naftu, gas, oružje i nuklearnu industriju da bi se ostvario profit“, smatra Švarc.

Činjenica da su ulaganja u nove ideje veoma retka, ne može ni najmanje da se opravda time da mnogi bogataši nisu dovoljno informisani. Poslovi su često u rukama onih koji imaju bogatstvo, a koji po pravilu imaju veoma malo veze s neetabliranim privrednim granama. Švarc zbog toga deluje kao posrednik koji inicira razmenu između ta dva društvena sloja. Za njega to nije akt dobre volje, već političke nužnosti.

Temelj Evrope, kaže, duboko je uzdrman. Za njega se pre svega radi o osnovnim demokratskim vrednostima, o podizanju svesti o važnosti društveno-odgovornog tržišta kao sistematskog oružja u borbi protiv nacionalizma i radikalizma.

Bez transparentnosti nema poverenja

Još jedan problem je i to što je u Grčkoj veza između politike i ekonomije koja kao takva opterećuje državnu kasu – netransparentna. Pored toga, porezi za samozaposlene i frilensere su previsoki, tako da oni često izbegavaju da prijavljuju svu svoju zaradu u državnu kasu.

U svemu tome najviše nedostaje transparentnosti. Švarc zato od 2014. podržava organizaciju Vouliwatch, internet stranicu na kojoj se može videti koliko i odakle političke stranke dobijaju donacije, ali i to koji poslanik je glasao za koji zakon, koja su osnovna načela neke stranke? Pored toga, oni mogu i da poslanicima postavljaju pitanja. „U Evropi u kojoj danas živimo ne smemo da se osećamo previše sigurno. Cena slobode je večna budnost“, kaže Švarc. „Može da postane neprijatno ako je slobodu ne koristimo i ako je ne zahtevamo“.