Početna / Novosti / Da li je MISTERIJA SMRTI Aleksandra Velikog konačeno rešena nakon više od DVA MILENIJUMA

Da li je MISTERIJA SMRTI Aleksandra Velikog konačeno rešena nakon više od DVA MILENIJUMA

Da li je MISTERIJA SMRTI Aleksandra Velikog konačeno rešena nakon više od DVA MILENIJUMA
Izvor: Blic, Foto: Wikipedia

Iako se dogodila pre više od 2.300 godina, misterija smrti Aleksandra Velikog izgleda da je tek sada rešena, zahvaljujući profesorki sa Univerziteta Otago na Novom Zelandu.

Dr Ketrin Hol, predavač u Školi medicine Danidin i lekar, smatra da drevni vladar nije umro od infekcije, alkohola ili usled ubistva, kako ostali tvrde. Umesto toga, ona smatra da se Aleksandar Veliki susreo sa svojom sudbinom zahvaljujući neurološkom poremećaju zvanom Gijen-Bareov sindrom.

Hol smatra da prethodne teorije o njegovoj smrti 323. godine pre nove ere nisu zadovoljavajuće jer ne objašnjavaju čitav događaj.

FOTO: KZU.CH / WIKIPEDIA

– Preciznije, niko nije obezbedio sveobuhvatni odgovor koji daje verodostojno i primenljivo objašnjenje činjenice koju je zabeležio jedan izvor – da Aleksandrovo telo nije pokazivalo nijedan znak raspadanja šest dana nakon njegove smrti – kaže Hol.

Ona je istakla da su drevni Grci smatrali da je ovo dokaz da je Aleksandar Veliki bog.

– Moj članak je prvi koji pruža realni ovosvetovni odgovor – rekla je Hol, čija je teorija objavljena u „Biltenu drevne istorije“.

Pored izostalog raspadanja, 32-godišnji vladar je imao groznicu, bol u stomaku, progresivnu paralizu i bio je svestan pre nego što je umro, navodi „Sajens dejli“. Holova veruje da ovim simptomima odgovara dijagnoza Gijen-Bareovog sindroma, koji se dobija usled infekcije helikobakterijom.

Većina teorija o smrti Aleksandra Velikog fokusira se na groznicu i bol u abdomenu, međutim Holova kaže da niko nije obratio pažnju da se navodi da je vladar bio svestan i trezven. Ona veruje da je Aleksandar Veliki imao varijantu GBS koja dovodi do paralize, ali bez pojave konfuzije ili nesvesnosti.

– Njegovu smrt dodatno komplikuju poteškoće u dijagnostikovanju smrti u drevna vremena, koja su se oslanjala na prisustvo daha umesto na puls – kaže Hol.

FOTO: PROFIMEDIA

Ovakve poteškoće, zajedno sa paralizom i smanjenim potrebama za kiseonikom, smanjile bi vidljivost njegovog disanja. Moguća nesposobnost njegovog tela da reguliše temperaturu takođe govori da očuvanost njegovog tela nije bilo čudo, već prosto znak da još nije bio mrtav.

– Želela sam da stimulišem novu debatu i diskusiju i možda ispravim istorijske knjige navodima da se stvarna smrt Aleksandra Velikog dogodila šest dana kasnije nego što se misli. Njegova smrt možda je najpoznatiiji slučaj pseudotanatosa, lažne dijagnoze smrti, koja je ikada zabeležena – istakla je Hol.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

two × 3 =