Atina – sinonim antičke Grčke

Prema legendi, Tezej je osnivač Atine, najslavnijeg grada države u staroj Heladi, koji je postepeno izrastao i do danas ostao politički, kulturni i privredni centar Grčke.

Do 683. godine pre nove ere Atinom su vladali kraljevi. Aristokratija je počela postepeno da ograničava njihovu vlast, dok ih nije potpuno odbacila. Biran je najpre vojskovođa (jer „kraljevi nisu umeli da vode ratove“, piše Aristotel) u vidu polemarha; zatim su sve kraljeve administrativne funkcije date arhontu, a sudske i neke druge nadležnosti prvosvešteniku ili bazileju.

S vremenom su se sva trojica zvala arhonti i oni su, zajedno da šestoricom tesmoteta izabranih da pišu zakone, predstavljali najvišu državnu vlast. Arirstokratija ih je kontrolisala preko svog veća, koje je zasedalo na Aeropagu, jednom od brežuljaka Atine. Arhonti su se birali iz redova eupatrida, dakle najuglednijih ratnika i zemljoposednika. Nasuprot njima bila je masa bezemljaša, sitnosopstvenika i robova, zbog čega je dolazilo do čestih nemira.

Atinjani su u težnji za demokratskim reformama poverili najpre Drakonu da piše zakone po kojima će vladati i živeti u Polisu, zatim u Solunu da napiše državni ustav, a reforme po kojima će Atina ući u grčku i svetsku istoriju dovršio je Klisten oko 508. godine pre nove ere.

Radikalne promene doneo je Solon. On je 594. ukinuo sve dugove, državne i privatne, vratio iz izgnanstva sve koji su bili proterani zbog političkih razloga, podelio građane na četiri razreda po imovinskom stanju, uredio vojsku i državnu upravu (Areopag, Bule, Narodna skupština), dajući prava u upravljanju državom svima osim robovima i bezemljašima. Bila je to robovlasnička demokratija kojom će Atina ući „zlatno“ – Periklovo doba, ali i pregrmeti grčko – persijske ratove i Peloponeski rat, posle kojih će mnogo toga biti izmenjeno u drevnoj Heladi.